Од вајкада је Видовдан био слика времена и људи који су га чинили.

Видовдан, тај симбол патње али и симбол опстанка и пркоса православног Српског народа, обележили смо можда најпоносније у новој српској историји. Историји која се у последњој деценији пише непрестаним радом и пожртвовањем.

А баш на Видовдан се некако све најбоље сусреће и види. Сећамо се смрти да би славили живот. Сећамо се понора да би славили успех. Сећамо се лошег да би ценили добро. Поред огромног труда за будућност наших суграђана, бриге и рада за Српске сестре и браћу, поред свог сјаја враћеног нашем граду и поноса држави, није имало потребе помињати зло, мада смо знали да оно неће моћи, а да се не огласи само.

Искрено, очекивали смо то и раније, али му је овога пута требало чак неколико дана да се огледне у свом добру урађеном у нешем граду. И зашто онда помињати оне који знају вредност 650 милиона на својим рачунима у страним банкама, али не и вредност 650 година од оснивања нашег Града?

Зашто помињати оне који не разумеју зашто се граде вртићи? Зашто помињати оне који не разумеју зашто се се гради ауто-пут? Нова болница? Нове школе? Зашто радници имају посао и плату?

Зашто помињати оне који не презају да на споменик Св. Кнезу Лазару залепе плакат ИЗДАЈНИКА? Који за фигуре Лазаревих војника, симболу наших настрадалих предака, кажу да у рукама држе сладолед?

Зашто уопште помињати мрзитеље Србије и Срба? И као што је председник Србије подсетио на речи Светог Кнеза Лазара "Видеће се ускоро ко је вера, а ко невера"... И невере се и видеше и јавише питањима!

Јавише се нерадници да питају раднике! Јавише се мрзитељи да питају оне који воле своју Отаџбину. Јавише се да питају са којим правом Крушевљанин прича о Крушевцу? Замислите тај "грех" да волите свој град!?

Јавише се они који не поштују ни Видовдан ни ишта свето да питају коме се даје Видовданска награда!? А шта друго очекивати од оних који никада ништа урадили нису, осим за себе, него да питају?

Управо зато, од свих постављених питања, ми размишљамо само о једном. О оном које се намеће само, а то је: Треба ли им одговор? Треба ли им, одговорити јер и стара изрека каже "Паметном човеку значи и глупо питање, а глупом човеку ништа не значи ни паметан одговор"?

Знамо да вечитим критичарима и нерадницима неће пуно помоћи и баш зато, препустићемо им да одговоре ето потраже сами у неким од бројних паркова отворених за нашу децу. Бројних фабрика за ова и будућа поколења. Нека питају оне чији су животи спашени захваљујући новим болницама и обезбеђеним вакцинама. Нека одговоре потраже међу бројним туристима на Јастрепцу и свим оживелим излетиштима широм прелепе Србије. А знамо да те мрзитеље највише лепота Србије боли. Нека одговоре потраже од радника који данас уредно примају своју плату. Нека потраже одговоре код студената којима је омогућено да студирају у своме граду.

Уосталом, не морају одговоре ни да траже. Довољно је да се окрену око себе. Видеће их свуда онда када престану да мрзе. Онда када спознају да је будућност коју стварамо за будуће генерације знатно вреднија од онога што су трпали у своје џепове.

До тада, свим мрзитељима Српства, успеха, процвата и просперитета Србије нећемо моћи да објаснимо да Крушевљанин од свега највише воли свој Крушевац и да Србин највише воли своју мајку Србију. Али можемо да им још једном цитирамо речи Св. Кнеза Лазара: "Ваш пораз лежи у томе што не видите у чему је наша победа!"

За нове победе! За нове успехе! Живела Србија!